Kontradiktoran naslov kolumne, znam. Pa ipak, odlučila sam se
progovoriti o onom, čega mnogi nisu svjesni. O takozvanim „krivim odabirima“ i
„nesuđenim partnerima“. O uzalud potrošenom vremenu i životnoj energiji, o „porazima“
koji nikada nisu poprimili neko drugo značenje, o „zidu boli“ koji nikada nije
srušen i zbog koga su mnogi ostali na nekoj drugoj, tužnijoj strani životne
priče.
Rijetki su od nas izrekli „hvala“ bivšem mladiću ili
djevojci. Ljutnja, ponos, ili prejaka bol? Tko bi znao. Možda sve u kompletu.
A možda su glavni krivci naši preuski horizonti koji katkada ostaju usmjereni
samo na ono loše, vjerući da će tako biti lakše krenuti dalje. Malo sebično,
zar ne?
Možda je danas taj dan. Da stanemo i pogledamo unazad. Ne
znam priču svakoga od vas, ali znam svoju. I reći ću jedno – da nije bilo onoga
što smo prošli, danas ne bismo bili osobe kakve jesmo. Znala sam katakda upitati
Boga šali li se On sa mnom, ali odgovora nije bilo. Sada znam i zašto. Da sam odgovor dobila tada, ne bih prošla kroz sve ono što me je gradilo kao osobu. I možda
ja nikada ne bih bila ja. Kao ni svatko drugi.
Kada ćeš znati da si spreman za hod u dvoje? Kada budeš
mogao/la reći bivšem mladiću, odnosno djevojci – hvala ti što me nisi znao/la voljeti.
Jer da jesi, možda naši životi ne bi bili isti danas. Možda bismo ispustili iz
ruku previše snova. Možda se ne bismo formirali u osobe kakve smo postali. A zašto
me nisi znao/la voljeti? Jer nije bilo vrijeme. Nismo možda bili dovoljno
zreli. Jer nas je Bog povezao da rastemo zajedno, ali smo mi možda krivo
„iščitali“ njegovu volju.
Ne trebamo na prošle veze i osobe gledati kao nekakve
„promašaje“ u životu. Oni su jednostavno putokazi prema pravoj osobi. Jer ako
nisi nikada „izgubio“, kako ćeš znati prepoznati „pobjedu“? Ako nisi bio u
odnosu u kojem si osjetio tugu i razočarenje, kako ćeš prepoznati radost kada
dođe ono pravo? Zahvali. To otvara vrata svim blagoslovima u životu.
„Ništa ne privlači ljudsko srce više od ljubavi.“ – sv.
Katarina Sijenska
photo: TeiTo